Još koračam kako Bog je reko,
Gde god da si, ja još čekam te,
Nekom majka a maćeha nekom,
Ovaj život ne voli baš sve.
Još koračam kako Bog je reko,
Gde god da si, ja još čekam te,
Nekom majka a maćeha nekom,
Ovaj život ne voli baš sve.
Često se probudim u zoru,
Ne najavljen kad dodješ u san,
Onda opet uzmem sliku tvoju,
Sa njom satima ja razgovaram.
Još uvek vrtim se u krug,
Pitam se ko je ovde lud,
Kad ljudi kažu daj budi jaka.
Svaka te suza pozdravlja,
Nijedna ne zaboravlja,
Jer jedini si put iz ovog mraka.
Srećo moja jedina tugo,
U mom oku bićeš večni sjaj,
Od života ništa ne bih drugo,
Umrla bih za taj zagrljaj.
Ја ходам као што је Бог рекао,
Где год да си, још увек те чекам,
Нечија мајка и маћеха,
Овај живот не воли баш све.
Често се пробудим у зору,
Није најавио кад идете спавати,
Онда поново сликам вашу слику,
Разговарам са њом сатима.
Још се вртам у круговима,
Питам се ко је овде луд,
Кад људи кажу хајде, буди јак.
Свака суза вас поздравља,
Нико не заборавља,
Јер си једини излаз из ове таме.
Срећом моја једина туга,
У мом оку ћеш бити вечни сјај,
Не бих волео ништа друго од живота,
Умро бих за тај загрљај.