Плакао бих као мало дијете кад се сетим ‘95.
И 4 августа у подне кад сам крен’о испред куће родне.
И 4 августа у подне кад сам крен’о испред куће родне.
Плаче небо над мојим Губином над срушеном кућом Неђукином..
Плакао бих као мало дијете кад се сетим ‘95.
И 4 августа у подне кад сам крен’о испред куће родне.
И 4 августа у подне кад сам крен’о испред куће родне.
Плаче небо над мојим Губином над срушеном кућом Неђукином..
Тужно троглав у маглама ћути,
све нестаде у једној минути…
Тужно троглав у маглама ћути,
све нестаде у једној минути…
О динари мојој песми пишем,
Вољећу је док живим, док дишем.
Драга ми је свака њена стијена са тамјаном што је окађена…
Драга ми је свака њена стијена са тамјаном што је окађена…
Што не палим тамо славску свећу,
То им никад опростити нећу..
Што се сокол у равници буди,
Нек им Господ мјесто мене суди…
Што се сокол у равници буди,
Нек им Господ мјесто мене суди…
Я бы плачешь как маленький ребенок, когда я помню '95.
И в полдень 4 августа, когда я отправился перед моим родным городом.
А в полдень 4 августа, когда я уехал перед моим домом.
Небо плачет над моим губиным над разрушенным домом Недюкина ..
К сожалению, трехглавый в тумане молчит,
Все исчезает через одну минуту ...
К сожалению, трехглавый в тумане молчит,
Все исчезает через одну минуту ...
Я пишу о динаре моей песни,
Я буду любить ее, пока я живу, пока я дышу.
Я люблю каждую скалу ель с ладаном, который является благовонием ...
Я люблю каждую скалу ель с ладаном, который является благовонием ...
Почему бы я не зажечь славную свечу там,
Я никогда не прощу им за это.
Какой сокол просыпается на равнине,
Пусть Господь судит меня вместо меня ...
Какой сокол просыпается на равнине,
Пусть Господь судит меня вместо меня ...