Плакао бих као мало дијете кад се сетим ‘95.
И 4 августа у подне кад сам крен’о испред куће родне.
И 4 августа у подне кад сам крен’о испред куће родне.
Плаче небо над мојим Губином над срушеном кућом Неђукином..
Плакао бих као мало дијете кад се сетим ‘95.
И 4 августа у подне кад сам крен’о испред куће родне.
И 4 августа у подне кад сам крен’о испред куће родне.
Плаче небо над мојим Губином над срушеном кућом Неђукином..
Тужно троглав у маглама ћути,
све нестаде у једној минути…
Тужно троглав у маглама ћути,
све нестаде у једној минути…
О динари мојој песми пишем,
Вољећу је док живим, док дишем.
Драга ми је свака њена стијена са тамјаном што је окађена…
Драга ми је свака њена стијена са тамјаном што је окађена…
Што не палим тамо славску свећу,
То им никад опростити нећу..
Што се сокол у равници буди,
Нек им Господ мјесто мене суди…
Што се сокол у равници буди,
Нек им Господ мјесто мене суди…
Я б плакаць, як маленькі дзіця, калі я памятаю '95.
І апоўдні 4 жніўня, калі я адправіўся перад маім родным горадам.
І апоўдні 4 жніўня, калі я пакінуў перад маім домам.
Неба плача над маёй Губіне над разбураным домам Nedjukin ..
На жаль, трохгаловы ў туманах маўчыць,
Усё знікае ў адну хвіліну ...
На жаль, трохгаловы ў туманах маўчыць,
Усё знікае ў адну хвіліну ...
Я пішу пра дынар маёй песні,
Я буду любіць яе, пакуль я жыву, пакуль я дыхаю.
Я люблю кожны рок яе з ладанам, які з'яўляецца ладанам ...
Я люблю кожны рок яе з ладанам, які з'яўляецца ладанам ...
Чаму я не асвятліць слаўную свечку там,
Я ніколі не дарую іх за гэта.
Што сокал прачынаецца ў раўніне,
Хай Гасподзь судзіць мяне замест мяне ...
Што сокал прачынаецца ў раўніне,
Хай Гасподзь судзіць мяне замест мяне ...