Плакао бих као мало дијете кад се сетим ‘95.
И 4 августа у подне кад сам крен’о испред куће родне.
И 4 августа у подне кад сам крен’о испред куће родне.
Плаче небо над мојим Губином над срушеном кућом Неђукином..
Плакао бих као мало дијете кад се сетим ‘95.
И 4 августа у подне кад сам крен’о испред куће родне.
И 4 августа у подне кад сам крен’о испред куће родне.
Плаче небо над мојим Губином над срушеном кућом Неђукином..
Тужно троглав у маглама ћути,
све нестаде у једној минути…
Тужно троглав у маглама ћути,
све нестаде у једној минути…
О динари мојој песми пишем,
Вољећу је док живим, док дишем.
Драга ми је свака њена стијена са тамјаном што је окађена…
Драга ми је свака њена стијена са тамјаном што је окађена…
Што не палим тамо славску свећу,
То им никад опростити нећу..
Што се сокол у равници буди,
Нек им Господ мјесто мене суди…
Што се сокол у равници буди,
Нек им Господ мјесто мене суди…
Бих плачаше като малко дете, когато си спомням '95.
И на обяд на 4 август, когато тръгнах пред родния си град.
И на обяд на 4 август, когато си тръгнах пред дома си.
Небето плаче над Губин над разрушената къща на Неджукин.
За съжаление трима на мъглата мълчаливо,
Всичко изчезва в една минута ...
За съжаление трима на мъглата мълчаливо,
Всичко изчезва в една минута ...
Пиша за динара на моята песен,
Ще я обичам, докато живея, докато дишам.
Обичам всяка скала от нейната с тамян, която е тамян ...
Обичам всяка скала от нейната с тамян, която е тамян ...
Защо не запалвам славна свещ там,
Никога няма да им простя за това.
Какво сокол се събужда в равнината,
Нека Господ да ме съди вместо мен ...
Какво сокол се събужда в равнината,
Нека Господ да ме съди вместо мен ...