Плакао бих као мало дијете кад се сетим ‘95.
И 4 августа у подне кад сам крен’о испред куће родне.
И 4 августа у подне кад сам крен’о испред куће родне.
Плаче небо над мојим Губином над срушеном кућом Неђукином..
Плакао бих као мало дијете кад се сетим ‘95.
И 4 августа у подне кад сам крен’о испред куће родне.
И 4 августа у подне кад сам крен’о испред куће родне.
Плаче небо над мојим Губином над срушеном кућом Неђукином..
Тужно троглав у маглама ћути,
све нестаде у једној минути…
Тужно троглав у маглама ћути,
све нестаде у једној минути…
О динари мојој песми пишем,
Вољећу је док живим, док дишем.
Драга ми је свака њена стијена са тамјаном што је окађена…
Драга ми је свака њена стијена са тамјаном што је окађена…
Што не палим тамо славску свећу,
То им никад опростити нећу..
Што се сокол у равници буди,
Нек им Господ мјесто мене суди…
Што се сокол у равници буди,
Нек им Господ мјесто мене суди…
Když si vzpomínám, křičel bych jako malý kluk, když si pamatuji '95.
A v poledne 4. srpna, když jsem vyrazil před mým rodným městem.
A v poledne 4. srpna, když jsem odešel před mým domovem.
Obloha plaká nad mým gubinem přes zničený dům Nedjukin ..
Smutně tři zamířené v mlhy mlčky,
Všechno zmizí za jednu minutu ...
Smutně tři zamířené v mlhy mlčky,
Všechno zmizí za jednu minutu ...
Píšu o Dinaru mé písně,
Budu ji milovat, když žiji, když dýchám.
Miluji každou skálu s kadidlem, který je kadidlo ...
Miluji každou skálu s kadidlem, který je kadidlo ...
Proč tam nesvítím slavnou svíčku,
Nikdy jim nikdy neodpustím.
Co sokol se probudí v rovině,
Kéž mě Pán posuzuje místo mě ...
Co sokol se probudí v rovině,
Kéž mě Pán posuzuje místo mě ...