Плакао бих као мало дијете кад се сетим ‘95.
И 4 августа у подне кад сам крен’о испред куће родне.
И 4 августа у подне кад сам крен’о испред куће родне.
Плаче небо над мојим Губином над срушеном кућом Неђукином..
Плакао бих као мало дијете кад се сетим ‘95.
И 4 августа у подне кад сам крен’о испред куће родне.
И 4 августа у подне кад сам крен’о испред куће родне.
Плаче небо над мојим Губином над срушеном кућом Неђукином..
Тужно троглав у маглама ћути,
све нестаде у једној минути…
Тужно троглав у маглама ћути,
све нестаде у једној минути…
О динари мојој песми пишем,
Вољећу је док живим, док дишем.
Драга ми је свака њена стијена са тамјаном што је окађена…
Драга ми је свака њена стијена са тамјаном што је окађена…
Што не палим тамо славску свећу,
То им никад опростити нећу..
Што се сокол у равници буди,
Нек им Господ мјесто мене суди…
Што се сокол у равници буди,
Нек им Господ мјесто мене суди…
Plakala bih kao mali klinac kad se sjećam '95.
I u podne 4. kolovoza, kad sam krenuo ispred svog rodnog grada.
I u podne 4. kolovoza, kad sam otišao ispred svog doma.
Nebo plače preko mog gubina preko ruševne kuće Nedukina.
Nažalost troglaca u miptima tihom,
Sve nestaje u jednoj minuti ...
Nažalost troglaca u miptima tihom,
Sve nestaje u jednoj minuti ...
Pišem o dinu moje pjesme,
Voljet ću je dok živim, dok udišem.
Volim svaku stijenu s tamjan koji je tamjan ...
Volim svaku stijenu s tamjan koji je tamjan ...
Zašto tamo ne upadnem slavnu svijeću,
Nikad im neću oprostiti za to.
Što se sokol budi u ravnici,
Neka me Gospodin osuđuje umjesto mene ...
Što se sokol budi u ravnici,
Neka me Gospodin osuđuje umjesto mene ...