Плакао бих као мало дијете кад се сетим ‘95.
И 4 августа у подне кад сам крен’о испред куће родне.
И 4 августа у подне кад сам крен’о испред куће родне.
Плаче небо над мојим Губином над срушеном кућом Неђукином..
Плакао бих као мало дијете кад се сетим ‘95.
И 4 августа у подне кад сам крен’о испред куће родне.
И 4 августа у подне кад сам крен’о испред куће родне.
Плаче небо над мојим Губином над срушеном кућом Неђукином..
Тужно троглав у маглама ћути,
све нестаде у једној минути…
Тужно троглав у маглама ћути,
све нестаде у једној минути…
О динари мојој песми пишем,
Вољећу је док живим, док дишем.
Драга ми је свака њена стијена са тамјаном што је окађена…
Драга ми је свака њена стијена са тамјаном што је окађена…
Што не палим тамо славску свећу,
То им никад опростити нећу..
Што се сокол у равници буди,
Нек им Господ мјесто мене суди…
Што се сокол у равници буди,
Нек им Господ мјесто мене суди…
Keď si pamätám, ja som plakať ako malé dieťa.
A na poludnie 4. augusta, keď som vyrazil pred mojím rodnom meste.
A na poludnie 4. augusta, keď som odišiel pred mojím domovom.
Obloha plače nad mojím gubínom nad zničeným domom Nedjukin.
Smutne tri zamierované do hmly ticho,
Všetko zmizne za minútu ...
Smutne tri zamierované do hmly ticho,
Všetko zmizne za minútu ...
Píšem o dinároch mojej piesní,
Budem ju milovať, keď bývam, kým dýcham.
Milujem každú skalu s jej kadrážom, ktorá je kadidlo ...
Milujem každú skalu s jej kadrážom, ktorá je kadidlo ...
Prečo tam nepreháňam slávnu sviečku,
Nikdy im neodpustím.
Čo sa sokol prebudí v rovine,
Nech ma pán namiesto mňa posúdi ...
Čo sa sokol prebudí v rovine,
Nech ma pán namiesto mňa posúdi ...