Плакао бих као мало дијете кад се сетим ‘95.
И 4 августа у подне кад сам крен’о испред куће родне.
И 4 августа у подне кад сам крен’о испред куће родне.
Плаче небо над мојим Губином над срушеном кућом Неђукином..
Плакао бих као мало дијете кад се сетим ‘95.
И 4 августа у подне кад сам крен’о испред куће родне.
И 4 августа у подне кад сам крен’о испред куће родне.
Плаче небо над мојим Губином над срушеном кућом Неђукином..
Тужно троглав у маглама ћути,
све нестаде у једној минути…
Тужно троглав у маглама ћути,
све нестаде у једној минути…
О динари мојој песми пишем,
Вољећу је док живим, док дишем.
Драга ми је свака њена стијена са тамјаном што је окађена…
Драга ми је свака њена стијена са тамјаном што је окађена…
Што не палим тамо славску свећу,
То им никад опростити нећу..
Што се сокол у равници буди,
Нек им Господ мјесто мене суди…
Што се сокол у равници буди,
Нек им Господ мјесто мене суди…
Плакао бих као мало дете кад се сећам '95.
А у подневу 4. августа, када сам кренуо испред свог родног града.
И у подне 4. августа, када сам отишао испред куће.
Небо плаче над мојом губином преко уништене куће Недјукина ..
Нажалост троглавина у нехуманима у мистима,
Све нестаје у једној минути ...
Нажалост троглавина у нехуманима у мистима,
Све нестаје у једној минути ...
Пишем о динар својој песми,
Волећу је док живим, док дишем.
Волим сваку стену њених котача са тамјаном који је тамјан ...
Волим сваку стену њених котача са тамјаном који је тамјан ...
Зашто не осветлим сјајну свећу тамо,
Никада им нећу опростити за то.
Шта се сокол пробуди у равници,
Нека ме Господ суди уместо мене ...
Шта се сокол пробуди у равници,
Нека ме Господ суди уместо мене ...