Впереди терра инкогнита, позади империя
Дороги не протоптаны, и всё, что было перед ними
Покоряя, двигал дальше Император армию на север
Их огни величия ведут, тени тянут лапища
by Sanderlei Silveira ® - 12/05/2023 - US C
Впереди терра инкогнита, позади империя
Дороги не протоптаны, и всё, что было перед ними
Покоряя, двигал дальше Император армию на север
Их огни величия ведут, тени тянут лапища
Пустыня на пути, посередине капище
Обходить не хочется, и нога в ногу
Через жертвенник, преграждающий дорогу
Вдалеке лес на закате ровный, будто вылизан
Но внезапно перед ними ниоткуда вылезла
Богиня, и все легионы в одиночку вырезала
От увиденного ему тут же башню вынесло
Надо бежать, но что-то трепетно стучит
Непривычно для него, и возвращаяся в ночи
К той резне, и оглядывая вновь
Заваленную трупами пустыню, понял, что это любовь
В её кровавый пируэт император психопат
Втюрился как школьник, но не понимает как теперь
Связать хотя бы пару слов
Чтобы признаться ей в любви на языке клинков
Вот такая акробатика, патетика вины
Поэтики грамматика, фонетика войны
Это лингвистика мечей, она не знает языков других
Гремит музыка клинков, рифмуя стих
[Припев]
Добро без лица, зло без вины
Праксис клинков, логос войны
Орущая сталь, в ней речь улови
Вечная бойня для вечной любви
От этих яростных красных очей
Его сердце цветёт, как картофелина
Кровушка льётся, в Богине Мечей
Разом сплетётся любовь и война
[Куплет 2]
Крик срывается с клыков, она примальный Бог
Явившийся за звуками клинков
И кто пережил замес с Богинею Мечей
Героями считалися в эпоху древних Королевств
Но те времена ушли, культурный слой, наращивая жир
Скрывает башен высоченных этажи
Человечества следы кончались на материке
Цивилизации тут нет и войн не видано нигде
А потому, не выходя на свет
Она спала на своём капище шестнадцать тысяч лет
Но заголосят теперь они
Молчавшие клинки, они разбужены солдатами империи
Проблема настоящая: как чаще с нею видеться?
Одна ему идея гениальная пришла
Любовь его воистину была сильна
Он понял, чтобы вместе быть им, нужна вечная война
И затеял авантюру, чтобы встречаться с нею
Он развязал войну одновременную со всеми народами
И тысячи солдат каждый год без речей
Молча на убой Богине Мечей
Отправляет умирать, чтоб самому смотреть, и
От её фигур в кровавом пируэте
Он тянется к ширинке, без дураков
Говорит теперь весь мир на языке клинков
[Припев]
Добро без лица, зло без вины
Праксис клинков, логос войны
Орущая сталь, в ней речь улови
Вечная бойня для вечной любви
От этих яростных красных очей
Его сердце цветёт, как картофелина
Кровушка льётся, в Богине Мечей
Разом сплетётся любовь и война
[Аутро]
Сливается грамма и фоно клинков
Разгорается драма под вонь угольков
И сшиты в один опус людьми
Войны логос и лотос любви
Сливается грамма и фоно клинков
Разгорается драма под вонь угольков
И сшиты в один опус людьми
Войны логос и лотос любви
Терра инкогнита напред, Емпире иза
Путеви нису натопљени, а све је то било испред њих
Освајање, кретање на цареву војску на северу
Њихова светла величине олова, сенке су повукле шапе
Пустиња на путу, усред храма
Не желим да идем около и тое то пећ
Кроз олтар који блокира пут
У даљини, шума на заласку сунца је чак и као да је лизање
Али изненада је испред њих ниоткуда изашао ниоткуда
Богиња и једнократно исклесано све легије
Од онога што је видео, одмах је извадио торањ
Морамо трчати, али нешто дрхтава куцање
Необично за њега и враћа се у ноћ
На тај масакр и поново се осврћући
Пустиња је легла лешевима, схватила сам да је то љубав
У њеној крвавој Пироуети цар је психопат
Заљубио сам се као школски језик, али не разуме како сада
Повежите се бар неколико речи
Да јој признам љубав на језик сечива
Ево такве акробације, патос кривице
Поетицс Гиммар, фонетика рата
Ово је лингвистика мачева, она не познаје друге језике
Музика оштрица мрља, стихови за римовање
[Припев]
Добро без лица, зло без кривице
Пракис од сечива, логотипа рата
Вришти челик, ухватите говор у њему
Вечно клање за вечну љубав
Од тих бесни црвених очију
Срце му цвета попут кромпира
Крв се излива, у богињи мачева
Љубав и рат испреплићу одједном
[Стих 2]
Врисак се прекида из очњака, она је примал Бог
Појављују се иза звука сечива
А ко је преживео мешање са богињом мачева
Хероји су разматрани у ери древних краљевстава
Али ти су дани нестали, културни слој, гради се масти
Скрива куле високе подове
Трагови човечанства завршили су на копну
Овде нема цивилизације и нигде нису видели ратове
И самим тим, без изласка у светлост
Спавала је на храму шеснаест хиљада година
Али сада вриште
Тихи сечиви, пробудили су их војници царства
Проблем је стваран: како је чешће видети?
Дошло му је једну сјајну идеју
Његова љубав је била заиста јака
Схватио је да је потребан вечни рат.
И започео коцку да би је упознао
Ослободио је истовремено рат са свим народима
И хиљаде војника сваке године без говора
Тихо да клати богињу мачева
Шаље га да умре како би могао да види себе и
Од њених фигура у крвавој пироуети
Досеже му лету, без будала
Сада цео свет говори на језику сечива
[Припев]
Добро без лица, зло без кривице
Пракис од сечива, логотипа рата
Вришти челик, ухватите говор у њему
Вечно клање за вечну љубав
Од тих бесни црвених очију
Срце му цвета попут кромпира
Крв се излива, у богињи мачева
Љубав и рат испреплићу одједном
[Оутро]
Млаже се ГРМ и Пхоно сечивима
Драма се окреће под смрадом угља
И ушивени у један опус од стране људи
Ратни логотипи и лотос љубави
Млаже се ГРМ и Пхоно сечивима
Драма се окреће под смрадом угља
И ушивени у један опус од стране људи
Ратни логотипи и лотос љубави