Scrap Baby: You played right into our hands. Did you really think that this job just fell out of the sky for you? No.
This was a gift. For us. You gathered them all together, in one place.
Just like he asked you to. All of those little souls, in one place. Just for us.
A gift. Now, we can do what we were created to do. And be complete.
by Sanderlei Silveira - 10/04/2023 - US ∞
Scrap Baby: You played right into our hands. Did you really think that this job just fell out of the sky for you? No.
This was a gift. For us. You gathered them all together, in one place.
Just like he asked you to. All of those little souls, in one place. Just for us.
A gift. Now, we can do what we were created to do. And be complete.
I will make you proud, Daddy. Watch, listen, and be full.
*BEEP*
[Cassette Man]
Connection terminated.
I'm sorry to interrupt you, Elizabeth. If you still even remember that name.
But I'm afraid you've been misinformed.
You are not here to receive a gift. Nor, have you been called here by the individual you assume. Although, you have indeed been called.
You have all been called here. Into a labyrinth of sounds and smells, misdirection and misfortune.
A labyrinth with no exit. A maze with no prize. You don't even realize that you are trapped. Your lust of blood has driven you in endless circles. Chasing the cries of children in some unseen chamber, always seeming so near.
Yet somehow out of reach.
But, you will never find them. None of you will.
This is where your story ends.
And to you, my brave volunteer, who somehow found this job listing not intended for you. Although, there was a way out planned for you, I have a feeling that's not what you want. I have a feeling that you are right where you want to be.
I am remaining as well. I am nearby.
This place will not be remembered and the memory of everything that started this, can finally begin to fade away. As the agony of every tragedy should.
And to you monsters trapped in the corridors. Be still. And give up your spirits.
They don't belong to you.
For most of you, I believe there is peace and perhaps, warm, waiting for you after the smoke clears.
Although, for one of you, the darkest pit of Hell has opened to swallow you whole. So, don't keep the Devil waiting, old friend.
My daughter, if you can hear me, I knew you would return as well. It's in your nature to protect the innocent. I'm sorry that on that day, the day you were shut out and left to die, no one was there to lift you up in their arms, the way you lifted others into yours.
And then, what became of you? I should have known, you wouldn't be content to disappear. Not my daughter. I couldn't save you then.
So, let me save you now. It's time to rest, for you, and for those you have carried in your arms...
This ends.
For all of us...
End communication.
Беба за смеће: Играли сте се право у наше руке. Да ли сте заиста мислили да вам је овај посао управо пао с неба за вас? Не.
Ово је био поклон. За нас. Све сте их окупили, на једном месту.
Баш као што је тражио то. Све оне мале душе, на једном месту. Само за нас.
Поклон. Сада, можемо да радимо оно што смо створили. И буди комплетан.
Направићу вас поносним, тата. Гледајте, слушајте и будите пуни.
* Бееп *
[Касета човека]
Веза је прекинута.
Жао ми је што вас прекидам, Елизабетх. Ако се још увек сећате тог имена.
Али бојим се да сте погрешно информисани.
Ниси овде да прими поклон. Нити вас овде зовете појединац које претпостављате. Иако сте се заиста звали.
Сви сте позвани овде. У лавиринт звукова и мириса, мириса и несреће.
Лавиринт без излаза. Лавиринт без награде. Не схватате ни да сте заробљени. Ваша пожуда крви те је покренула у бескрајним круговима. Јурећи крикове деце у некој невиђеној комори, увек се чинило тако близу.
Ипак некако ван домашаја.
Али, никад их нећете наћи. Нико од вас неће бити.
Овде се завршава ваша прича.
А вама, мој храбри волонтер, који је некако нашао овај посао који није намењен вама. Иако је за вас планиран излаз, имам осећај који то не желите. Имам осећај да сте у праву где желите да будете.
И остајем и ја. Ја сам у близини.
Ово место неће бити упамћено и сећање на све што је то покренуло, коначно може да почне да избледе. Као агонија сваке трагедије би требала.
И за вас чудовишта заробљени у ходницима. Буди миран. И одустани од својих духова.
Не припадају теби.
За већину од вас верујем да постоји мир и можда, топло, чекајући вас након што дим очисти.
Иако, за једног од вас, најмрачнија јама пакла отворила се да вас прогута целу. Дакле, не држите врага чекајући, стари пријатељу.
Моја ћерка, ако ме чујете, знао сам да ћеш се вратити и да ћеш се вратити. У вашој је природи заштитити невин. Жао ми је што је тог дана, дан када сте се затворили и отишли да умрете, нико вас није био тамо да те подигне у наручју, начин на који сте увукли друге у своје.
А онда, шта је постало од вас? Требао сам знати да не бисте били задовољни да нестанете. Не моја ћерка. Тада нисам могао да те спасим.
Дакле, дозволите да вас сада спасим. Време је да се одморите, за вас, и за оне које сте носили у наручју ...
Ово се завршава.
За све нас...
Крајња комуникација.