(Jools' Annual Hootenanny 2021) | On Raglan Road on an autumn day I saw her first and knew
That her dark hair would weave a snare that I might one day rue;
I saw the danger, yet I passed along the enchanted way,
And I said, let grief be a fallen leaf at the dawning of the day.
(Jools' Annual Hootenanny 2021) | On Raglan Road on an autumn day I saw her first and knew
That her dark hair would weave a snare that I might one day rue;
I saw the danger, yet I passed along the enchanted way,
And I said, let grief be a fallen leaf at the dawning of the day.
On Grafton Street in November we tripped lightly along the ledge
Of the deep ravine where can be seen the worth of passion's pledge,
The Queen of Hearts still making tarts and I not making hay
Oh I loved too much and by such by such is happiness thrown away.
I gave her gifts of the mind I gave her the secret sign that's known
To the artists who have known the true gods of sound and stone
And word and tint without stint for I gave her poems to say.
With her own name there and her own dark hair like clouds over fields of May
On a quiet street where old ghosts meet I see her walking now
Away from me so hurriedly my reason must allow
That I had loved not as I should a creature made of clay
When the angel woos the clay he'd lose his wings at the dawn of day.
На раглан путу на јесењем дана сам је прво видео и знао
Да би њена тамна коса ткала замку коју бих једног дана могао једног дана;
Видео сам опасност, а ипак сам прошао на очаран начин,
А ја сам рекао, нека је туга пала лист на Дању.
На улици Графтон у новембру се лагано спотакли дуж полице
Дубоке равнице где се може видети вредност страсти,
Краљица срца и даље ствара Тартс и не правим сено
Ох, превише сам волео и таквој такав је срећа бачена.
Дао сам јој поклоне ума да сам јој дао тајног знака који је познат
Уметницима који су знали праве богове звука и камена
И реч и нијанса без отежа да сам дао своје песме да кажу.
Са својим именом тамо и властите тамне косе попут облака над великим пољима маја
У мирној улици у којој се стари духови састају видим сада како хода
Далеко од мене тако журно мој разлог мора дозволити
Да сам волео да не будем требао створити створење од глине
Кад је анђео Воос Глина, изгубио крила у зору дана.