Uh-uh-uh, ah-ah! Ah-ah, uh-uh! Oye, ey! Parece que fue ayer esta jodienda
El artista del momento, mi disco en toa' las tienda'
No es que me ofenda, pero me siento viejo
Cuando los chamaquito' ahora me dicen "leyenda"
Sanderlei Silveira - 2024-01-12T00:22-03:00 - BR ∞ L
Uh-uh-uh, ah-ah! Ah-ah, uh-uh! Oye, ey! Parece que fue ayer esta jodienda
El artista del momento, mi disco en toa' las tienda'
No es que me ofenda, pero me siento viejo
Cuando los chamaquito' ahora me dicen "leyenda"
Que Dios los reprenda
Estoy igual de joven, pero con meno' fecha' en la agenda
No tengo lancha, ni avione', ni prenda'
Pero tengo la esperanza de que el próximo punchline te sorprenda
Ya nada es como ante'
Yo sé que ya no soy tan relevante
Ante' me pedían retrato', todos devoto'
Ahora me paran pa' que yo les tire la foto
Aunque le saque to' el polvo a mis trofeo'
En el cartel mi nombre ni lo veo
Si me quieren ver, que se tiren pa'l museo
Ya estoy cansa'o, con el tiempo ni peleo
Yo estoy claro, no hay que ser sabio
Solo escribo lo que no se atreven a decir mis labio'
Le contesto al corazón toa' las pregunta'
Antes de que mi lápiz se quede sin punta
Esta va por mi primo, por las vueltas que dimo'
Ahora rimo porque no nos despedimo'
Hasta que salga el sol que me levanta
Hoy bebo hasta que se me queme la garganta
[Coro]
Esto va por lo que somo', por lo que fuimo'
Por to' lo que tenemo', por to' lo que tuvimo'
Por las llorada', por toa' las carcajada'
Por to' los triunfo' y por toa' las cagada'
Por lo que puedo ser, aunque lo dude
Por lo que quise ser, pero no pude
Por las turbulencias que agarré, por los trene' que perdí
Y por toa' las borrachera' que cogí
Por los lago', por los río', por los mare' que crucé
Aunque me hundí, al final siempre floté
Por los que se fueron sin permiso al paraíso
Hoy derramamo' un poco 'e ron en el piso
[Verso 2]
Acostado al lado de este whisky caramelizado
Con el corazón tieso, una tabla
Esperando a ver si el techo me habla
Mientra' amanece
Queriendo hacer las pase' con mi hermano, a ver si vuelve Calle 13
Con el horizonte rojo
Escribiendo hasta que la madrugada me queme los ojo'
Recordando los navegado'
Tragándome hasta la última gota del pasado
Las fronteras que crucé sin permiso
Los poema' que pesqué en el puerto de Valparaíso
Con libreta en mano, como todo un dramaturgo
Junto a Leoni caminé descalzo por Hamburgo
Y me perdí en Berlín, y me besé en París
Me desvelé junto a la luna en cada país
Y me enamoré de Belgrano y de la noche
Escuchando a Goyeneche en el coche
Y por el río Amstel esquivando bicicleta'
Me tropecé contigo y cambió mi vida completa
Y en Harstad, frente a la bahía
La medianoche era de día
Y borracho con la bebé, orinando vino seco
Desde la costa de Cádiz logramo' ver a Marrueco'
Y dejé que me llevara la marea
Por eso leo pocos libro', pa' que el mundo me los lea
La vida me la vivo intensamente
Hasta que no pueda masticarla porque no me quedan diente'
Todo evoluciona porque se transforma
Crece y disminuye, cambia de forma
Pero del tiempo nadie se salva
Pregúntale al tinte que me pinta las cana' de la barba
Igual sigo dando brinco'
Porque todavía me siento como de veinticinco
Solo queda despedirse con cerveza
Y brindar por lo que termina y por lo que empieza
[Coro]
Esto va por lo que somo', por lo que fuimo'
Por to' lo que tenemo', por to' lo que tuvimo'
Por las llorada', por toa' las carcajada'
Por to' los triunfo' y por toa' las cagada'
Por lo que puedo ser, aunque lo dude
Por lo que quise ser, pero no pude
Por las turbulencias que agarré, por los trene' que perdí
Y por toa' las borrachera' que cogí
Por los lago', por los río', por los mare' que crucé
Aunque me hundí, al final siempre floté
Por los que se fueron sin permiso al paraíso
Hoy derramamo' un poco 'e ron en el piso
Esto va por lo que somo', por lo que fuimo'
Por to' lo que tenemo', por to' lo que tuvimo'
Por las llorada', por toa' las carcajada'
Por to' los triunfo' y por toa' las cagada'
Por lo que puedo ser, aunque lo dude
Por lo que quise ser, pero no pude
Por las turbulencias que agarré, por los trene' que perdí
Y por toa' las borrachera' que cogí
Por los lago', por los río', por los mare' que crucé
Aunque me hundí, al final siempre floté
Por los que se fueron sin permiso al paraíso
Hoy derramamo' un poco 'e ron en el piso
Чини се да се јучерало ово срање догодило
Уметник тренутка, мој албум у свим продавницама
Не да ме увреди, али осећам се старо
Кад се деца сада зову "Легенд"
Нека их Бог укорио
Једнако сам млада, али са мање датума на дневном реду
Немам чамац, без авиона, без залога
Али надам се да ће вас следећа ударна линија изненадити.
Ништа није ни раније
Знам да више нисам релевантан.
Пре него што су ме питали за портрет ', сви посвећени'
Сад ме заустављају да могу да снимим фотографију
Иако ја прашим све своје трофеје
Не видим ни своје име на постеру
Ако желе да ме виде, требали би ићи у музеј
Већ сам уморна, с временом се не борим
Јасан сам, нема потребе да будем мудар
Пишем само како се моје усне не усуђују да кажу.
Ја одговарам на срце сва питања
Пре него што је моја оловка нестала из места
Ово је за мог рођака, за кругове смо узели '
Сада се римујем јер се нисмо опростили
Док сунце не излази, то ме пробуди
Данас пијем све док ми грло гори
[Припев]
Овдје се ради о томе ко смо, шта смо били
За све што имамо, за све што смо имали
За плакање, за сву смех
За све тријумфове и за све срање
За оно што могу бити, чак и ако сумњам у то
За оно што сам желео да будем, али нисам могао
За турбуленцију коју сам ухватио, за возове које сам изгубио
И за сву пијанство имам
Кроз језера, кроз реке, кроз море које сам прешао
Иако сам потонуо, на крају сам увек плутао
За оне који су ишли у рај без дозволе
Данас смо пролили мали рум на под
[Стих 2]
Лежећи поред овог карамелизованог вискија
Са чврстим срцем, одбором
Чека се да видим да ли ми плафон говори
Док зоре
Желећи да се забавите са мојим братом, да видим да ли се враћа у Цалле 13
Са црвеним хоризонтом
Писање док зоре спали моје очи '
Сећајући се оних навигационих '
Гутати сваки последњи пад прошлости
Границе које сам прешла без дозволе
Песме које сам ухватио у луци Валпараисо
Са преносником у руци, попут драматичара
Заједно са Леонијем шетали сам босоногом кроз Хамбург
И изгубио сам се у Берлину и пољубио сам се у Паризу
Остао сам будан поред Месеца у свакој земљи
И заљубио сам се у Белграно и ноћ
Слушање ГојеенеЦхе у ауту
И дуж реке Амстел Додгинг Бицицле '
Намерио сам се на тебе и променио ми је цео живот.
И у Харстаду, окренут према заливу
поноћ је био дан
И пијан са бебом, пишање сувог вина
Са обале Цадиз успели смо да видимо Мароко
И пустила сам да ме плима одведе
Зато сам прочитао неколико књига, тако да ме свет може прочитати мени.
Ја живим живот интензивно
Док га не могу жвакати јер немам зубе '
Све се развија јер се трансформише
Расте и смањује, мења облик
Али нико од времена нико није сачуван
Питајте боју која слика сиву косу у мојој бради
Још увек скачем '
Јер се и даље осећам као двадесет и пет
Све што остаје је да се опростимо са пивом
И здрави на то шта се завршава и шта почиње
[Припев]
Овдје се ради о томе ко смо, шта смо били
За све што имамо, за све што смо имали
За плакање, за сву смех
За све тријумфове и за све срање
За оно што могу бити, чак и ако сумњам у то
За оно што сам желео да будем, али нисам могао
За турбуленцију коју сам ухватио, за возове које сам изгубио
И за сву пијанство имам
Кроз језера, кроз реке, кроз море које сам прешао
Иако сам потонуо, на крају сам увек плутао
За оне који су ишли у рај без дозволе
Данас смо пролили мали рум на под
Овдје се ради о томе ко смо, шта смо били
За све што имамо, за све што смо имали
За плакање, за сву смех
За све тријумфове и за све срање
За оно што могу бити, чак и ако сумњам у то
За оно што сам желео да будем, али нисам могао
За турбуленцију коју сам ухватио, за возове које сам изгубио
И за сву пијанство имам
Кроз језера, кроз реке, кроз море које сам прешао
Иако сам потонуо, на крају сам увек плутао
За оне који су ишли у рај без дозволе
Данас смо пролили мали рум на под