7. kez kaybediyorum sana bu benim en korkak şiirim
Sen beni hep güzel hatırlarsın ancak ben artık iyi biri değilim
Zaman herkesi değiştirirmiş eski onurdan geleceğe pay yok
Yaptığı tek bir güzel hareket tüm yanlışları sildirir, iyimi?
7. kez kaybediyorum sana bu benim en korkak şiirim
Sen beni hep güzel hatırlarsın ancak ben artık iyi biri değilim
Zaman herkesi değiştirirmiş eski onurdan geleceğe pay yok
Yaptığı tek bir güzel hareket tüm yanlışları sildirir, iyimi?
Gerçekten birini sevdim ama onlar yüreğimi dağlayıp attı
Eskiden gülümsediğimiz insanların hiç biri kalmadı artık
Bakmaya kıyamadığım resimlerin hepsini yüreğimin ateşine attım
Beni hala tanımıyorsun seni yakamadığımdan geçmişi yaktım
Kötü günler geçiriyorken can bildiğin senden sıkılabilirmiş
Mutsuzluk yakışmış üstümüze başka bi şey sırıtabilirmiş
Tekrar tekrar deniyorsun istediklerimiz olmuyo bazen
Güçlüymüş gibi duran insanlar bi cümleyle yıkılabilirmiş
Ben senden geçemem, kuşlar vazgeçiyorken kanatlarından
Kötü insanlardan korkmuyorum yokluğunu aratmadığından
Ne yazık ki hiç olmamışım zaten gelecekte ki planlarında
Şehrimden daha griyim artık saklanamam karanlığından
Birbirimizi yenemiyoruz biz bütün insanları yenebiliyorken
Belki de tekrardan dertleşiriz rüyalarıma gelebiliyorken
Ölmek nasıl hissettiriyor dünyadan nefes alabiliyorken
Sen beni hiç sevmedin 3 yanlış bir doğruyu sevebiliyorken..
Sana anlatacak çok bi şeyim kalmadı artık dönsen ne olur?
Bizi yan yana getiremeyen bu sokaklara tekrar sövsem ne olur?
Bana nefretle bakan gözleri gülümsüyorken görsem ne olur?
Hiç bi zaman sevilmedim ben, senin kalbinde ölsem ne olur?
Ben zaten karanlığım sana güneşli günler vaad etmiyorum
Dünyayla barışsam ne olacak ben daha kendimi affetmiyorum.
Sana yürüdüğüm yolların içinde kayboldum ama kaybetmiyorum
Eski güzel günlere dönemeyiz artık bundan bahsetmiyorum
Kapına kadar geldim çok kez lakin tekrar sana gelemezdim
Beni hep kaybetmeyi seçtin neden kazanmayı hiç denemezdin
İnecek bir durağım kalmadı kaptan gideceğim hiç bi yerim yok
Ben zaten çok yol yürüdüm sensiz, kalmadı geçmediğim yol
Yüreğinden sevdiğin insan sana ev değil de memleket olur
Biliyorsun yıllar gidiyorken zor geliyor beklemek onu
Sanırım susmaktan vazgeçtim yutulmamış sözlerim olur
Artık kalbimi hissetmiyorum arıyorken gözlerim onu..
Seni herkese anlattım ama kimseyi adınla konuşturmadım
Uğruna sözlerim intihar etti ölüm bile bizi buluşturmadı
Hala beni çok seviyormuş gibi bakıyorken resmini yaktım
Ama hiçbir yangın resmini beni yaktığın gibi tutuşturmadı
Bir avuç nefretim ve sevgim vardı ya onun da külleri kaldı
Yeni bir dileğim yok sadece hızlı geçsin bu günlerim artık
Ben kendimden vazgeçtim nedense bir türlü gülmedi bahtım
7. kez yazmayacaktım huzurum çok uzun sürmedi tanrım
Mayıslar da sonsuza dek yaşamak zaten tek sana yakışırdı
Pişmanlığım her sene koşup da bi türlü kalbine varamayışımdır.
Senden yana zarar ettim umarım ben sana kâr kalmamışımdır
Hikayeler yarıda biter çünkü kadın haklı adam aşıktır...
Те изгубим за 7. пут, ово је мој највећи кукавички песма
Увек ме се сећаш лепо, али ја више не лепо
Време је промењен све, нема удео старог част за будућност
Један добар потез он чини ће избрисати све неправде, у реду?
Ја заиста волео некога, али су ухватили моје срце
Нико од људи које смо некада осмех са сада
Бацио сам све слике које нисам могао да поднесем да гледам у ватру мог срца
Још увек не познајеш ме, спалио сам прошлост, јер нисам могао да те спалити
Када имате лоше дане, можете добити досадно са вама да знате
Несрећа одела ус, нешто друго могло грин
Покушате изнова и изнова, понекад немамо шта желимо
Људи који изгледају да буде јак могао пасти у једној реченици
Ја не могу да поред тебе, као птице одустати од својих крила
Не плашим се лоших људи, јер они не траже свој изостанак
Нажалост, никад нисам био у плановима будућих ионако
Ја сам тамније од мог града, не могу сакрити од таме
Ми не можемо да се међусобно туку, када можемо да победимо све људе
Можда ћемо добити невољи када можемо доћи до својих снова
Какав је осећај да умре када можете да дишете из света
Мени никад ниси волео 3 криво кад се воли право.
Ја нисам много преостало да ти кажем, шта ако се врати?
Шта би се десило ако сам разговарао са овим улицама које нису могли да нам донесе раме уз раме?
Шта ако видим очи ме гледа са гађењем док се смејем?
Ја никада није волео, шта ако ја умрем у твом срцу?
Ја сам већ пао мрак, не обећавам сунчаних дана
Шта ће се десити ако се помирим са светом? Ја не опростим себи још.
Ја сам изгубио на путевима сам отишао до вас, али ја не губим
Ми не можемо да се вратимо на добре старе дане Нећу више причати о томе
Дошао сам до врата много пута, али нисам могао поново доћи к вама
Увек си изабрао да ме изгуби зашто није покушао да добије
Немам стоп да се са, капетане, немам где да одем.
Већ сам ишао дуг пут без тебе, нема више пут да нисам прешао
Особа коју волим од срца ће бити ваш дом, не твоја кућа
Знаш да је тешко да га сачекамо како године пролазе
Претпостављам Престао сам да ћуте, да би се речи не прогутати
Не осећам моје срце више, очи су у потрази за њим ..
Рекао сам свима за тебе, али ја нисам дозволио никоме да говори твојим именом
Моје речи починио самоубиство због смрти, чак и смрт нису нам у сусрет
Ја спалио своју слику док је још изгледа као да ме толико волео
Али нема ватре слика ми је запалио као да ме спалили
Имала сам прегршт мржње и љубави или његовим пепелом лево
Немам нову жељу, само пролазе ових дана брзо
Одустао сам од себе, из неког разлога Кладим се да не смеје све
Нисам хтео да пишем за 7. пут, мој мир нису прошле предуго, бога
Да живе заувек у Мејс би вам одговарало сам у сваком случају
Жаљење је да не би могао да достигне своје срце покретањем сваке године.
Повредио сам те на својој страни Надам се да имам никакву корист оставио за вас
Приче завршавају на пола пута, јер жена је у праву, а човек је заљубљен ...