MENU

Memory - Andrew Lloyd Webber 「Текст」 - Превод на српском

Midnight, not a sound from the pavement
Has the moon lost her memory?
She is smiling alone
In the lamplight, the withered leaves collect at my feet


Memory - Andrew Lloyd Webber 「Текст」

Midnight, not a sound from the pavement
Has the moon lost her memory?
She is smiling alone
In the lamplight, the withered leaves collect at my feet
And the wind begins to moan

[Verse 2: Elaine Paige]
Memory, all alone in the moonlight
I can smile at the old days
I was beautiful then
I remember the time I knew what happiness was
Let the memory live again

[Bridge 1: Elaine Paige]
Every streetlamp seems to beat
A fatalistic warning
Someone mutters and the streetlamp gutters
And soon
It will be morning

[Verse 3: Elaine Paige]
Daylight
I must wait for the sunrise
I must think of a new life


And I mustn't give in
When the dawn comes, tonight will be a memory too
And a new day will begin
[Bridge 2: Elaine Paige]
Burnt-out ends of smokey days
The stale cold smell of morning
The street lamp dies, another night is over
Another day is dawning

[Optional Verse]
Sunlight through the trees in summer
Endless masquerading
Like a flower, as the day is breaking
The memory is fading

[Verse 4: Elaine Paige]
Touch me
It's so easy to leave me
All alone with my memory
Of my days in the sun
If you touch me, you'll understand what happiness is
Look, a new day has begun


Memory - Andrew Lloyd Webber 「Текст」 - Превод на српском


Миднигхт, а не звук са тротоара
Да ли је месец изгубила памћење?


Она се смеје сама
У фењер, да осуши се лишће прикупљају на ноге
И ветар почне да стење

[Версе 2: Елаине Паиге]
Меморија, сама по месечини
Ја могу да се смејем на старе дане
Тада сам био лепа
Сећам се кад сам знао шта је срећа била
Нека сећање живи поново

[Бридге 1: Елаине Паиге]
Сваки стреетламп изгледа да беат
Фаталистичког упозорење
Неко мрмља и стреетламп олуци
И тако даље
То ће бити јутро

[Версе 3: Елаине Паиге]
дневна светлост
Морам да чекам излазак сунца
Морам да размислим о новом животу
И не мора да у
Када дође зора, вечерас ће бити сећање превише
И нови дан ће почети


[Бридге 2: Елаине Паиге]
Бурнт оут краја Смокеи дана
Устајао хладно мирис јутра
На улица лампа умре, друго вече је завршен
Други дан свиће

[Опционално Версе]
Сунчева светлост кроз дрвеће у лето
бескрајна маскирао
Као цвет, као дан је разбијање
Је меморија бледи

[Версе 4: Елаине Паиге]
Додирни ме
Тако је лако да ме остави
Све сами са својом меморијом
Мојих дана на сунцу
Ако дирај ме, схватићете шта је срећа
Види, нови дан је почео